Procena rizika u zaštiti lica, imovina i poslovanja

Akt o proceni rizika u zaštiti lica imovine i poslovanja se izrađuje po metodologiji iz srpskog standarda SRPS AL.2.003:2025, Bezbednost i otpornost društva – Procena rizika, koji je harmonizovan sa međunarodnim standardom ISO 31000:2019, Menadžment rizikom – Principi i smernice.

Akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja obuhvata jedanaest vrsta rizika, kije sadrže ukupno šesdeset šest različitih faktora rizika:

1. Rizike opštih poslovnih aktivnosti
2. Rizike po bezbednost i zdravlje na radu
3. Pravne rizike
4. Rizike od protivpravnog delovanja
5. Rizike od požara
6. Rizike od elemntarnih nepogoda i drugih nesreća
7. Rizike od eksplozija
8. Rizike od nusaglašenosti sa standardima
9. Rizike po životnu sredinu
10. Rizike u upravljanju ljudskim resursima
11. Rizike u oblasti informaciono-komunikaciono-telekomunikacionih sistema

Akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja se izrađuje kroz nekoliko faza i etapa:

1. Prikupljanje podataka;
2. Proces procene rizika;
3. Izrada Akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;
4. Komunikaciju u vezi sa rizicima.

Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja je neprekidni proces i započinje vremenom početka procesa procene rizika, predlogom mera za tretiranje identifikovanih rizika, implementacijom mera za izbegavanje, smanjenje, podelu i zadržavanje rizika, i stalnim praćenjem nivoa rizika.

Rokovi za ažuriranje Akta o proceni rizika

1. Godišnje ažuriranje ( Akt o proceni rizika i Plan obezbeđenja moraju biti ažurirani najmanje jednom u tri godine.
2. Ažuriranje nakon realizacije mera - kada je nivo rizika izuzetnog i visokog prioriteta, moraju biti revidirani u roku od 3 meseca. Kada je nivo rizika niskog prioriteta, ažuriranje mora biti sprovedeno u roku od 12 meseci.
3. Ažuriranje u slučaju značajnih promena u tehnonoškom procesu, strukturi organizacije ili regulatornim zahtevima, ažuriranje odmah nakon što promene nastupe.
4. Ažuriranje nakon incidenta, mora da se revidira i ažurira nakon svakog značajnijeg incidenta ili nesreće.
5. Ažuriranje na osnovu novih saznanja, pojava novih pretnji, promena u okruženju, novi naučni ili tenički podaci.

Nakon izrade Akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, maksimalan broj ažuriranja tog akta mora da bude ograničen na pet, posle čega se revidira.

Ovi rokovi osiguravaju da Akt, a samim tim i Plan obezbeđenja uvek odražavaju aktuelno stanje u organizaciji i da su sve mere za ublažavanje rizika pravilno dokumentovane i sprovedene, što je u skladu sa potrebama i propisanim rokovima ažuriranja. [1]

[1] SRPS.A.L2.003: 2025; 6.8 Rokovi za ažuriranje akta o proceni rizika

Plan obezbeđenja (plan teničke zaštite )

U skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju i Pravilnikom o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava. Plan obezbeđenja, odnosno plan postupanja sa rizicima, sačinjava se na osnovu Akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. ( član 8 Pravilnika)

Izrada plana tehničke zaštite vrši se na osnovu akta o proceni rizika u zaštiti lica imovine i poslovanja ili zahteva korisnika kada procena rizika nije obavezna. ( obavezna je za mala, srednja i velika pravna lica) .

Plan tehničke zaštite treba da bude u skladu sa zahtevima iz projektnog zadatka, ukoliko je projektni zadatak sačinjen.

Na osnovu plana tehničke zaštite utvrđuju se svi parametri potrebni za izradu projekta sistema tehničke zaštite. Projekat tehničke zaštite se izrađuje na osnovu plana tehničke zaštite na način utvrđen propisima o planiranju I izgradnji.

Ono gde Plan obezbeđenja ima primenu je upravo definisano u Pravilniku članom 19. Koji se odnosi na to da:

Korisnik tehničke zaštite, obezbeđuje održavanje ugrađenih sredstava, uređaja ili sistema tehničke zaštite i njegovih delova u ispravnom stanju u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju i propisima o zaštiti potrošača, o čemu sačinjava ugovor o održavanju sa pravnim licem ili preduzetnikom koji poseduje licencu za vršenje poslova montaže, puštanja u rad i obuke korisnika.

Ovakvu procenu mogu izrađivati samo i jedino pravna lica koja imaju šifru delatnosti 80.10. ili 80.20. i imaju licenciranog procenitelja, ali i sama firma poseduje licencu za izradu Akta o proceni rizika u zaštiti lica imovine i poslovanja. Pogledajte naše licence ovde.

• Zakon o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013, 42/2015 i 87/2018)
• Uredba o minimalnim tehničkim uslovima kod obavezne ugradnje sistema tehničke zaštite u bankama i drugim finansijskim organizacijama ("Sl. glasnik RS", br. 98/2016)
• Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019)

Shodno Zakonu o privatnom obezbeđenju svako pravno lice, sem mirko pravnih lica i preduzetnika, ako planira neki posao privatnog obezbeđenja (tehničkog ili fizičkog) u obavezi je da prethodno izradi ovu procenu.

Pored navednog, Uredba o minimalnim tehničkim uslovima kod obavezne ugradnje sistema tehničke zaštite o bankama i drugim finansijskim organizacijama obavezuje sve finansijske institucije da izrade ovakvu procenu.

Cene procene rizika variraju shodno Vašim kapacitetima, kako bi smo Vam izradili ponudu koja koorespondira Vašoj organizaciji molim Vas ispunite fajl koji je dostupan ispod teksta i pošaljite nam ispunjen na almaks@almaks.rs za sve nejasnoće kontaktirajte nas na 011/ 2852 606.